Bučni kafići u zgradama – Šta je zapravo dozvoljeno?

Život u gradu ima mnogo prednosti, ali jedna od njih svakako nije izloženost buci koja često remeti naš san. Komšija koji nešto buši u stanu pred našeg, građevinska mehanizacija i bučan saobraćaj samo su neki od izvora buke. Poseban problem predstavljaju bučni kafići.

Šta je to buka?

Izraz buka često koristimo, a možda ne znamo šta sve spada pod taj pojam. Buka u životnoj sredini jeste neželjen ili štetan zvuk, a izvor buke jeste svaki emiter neželjenog ili štetnog zvuka koji nastaje kao posledica aktivnosti ljudi. Pod uznemiravanjem se podrazumeva stepen ometanja ljudi bukom.

Prema navedenim definicijama, možemo zaključiti da preglasna muzika koja dopire iz kafića nije samo muzika, već je, ukoliko remeti život stanara, zapravo – buka.

Kafići, klubovi i restorani naravno pre svega služe zabavi ljudi, što često podrazumeva muziku i žive svirke do sitnih sati. To je sasvim u redu, ukoliko se ti ugostiteljski objekti nalaze na odgovarajućoj lokaciji. Ukoliko su stacionirani u stambenim zgradama sa stanarima, za njih važe druga pravila.

Koja količina buke je dozvoljena?

Koja količina buke je dozvoljena?

Ne morate živeti u blizini gradilišta ili aerodroma da bi vam buka smetala, ona i u manjim količinama može izazvati neprijatnost. Merna jedinica intenziteta buke je decibel. Da biste stekli utisak o veličini jednog decibela, pogledate koja jačina zvuka odgovara kom izvoru, i koje su posledice.

  • 10 DB – šuštanje lišća – Nema posledica
  • 20 DB – šaputanje – Nema posledica
  • 30 DB – kucanje sata – Nema posledica
  • 40 DB – tiha muzika – Nema posledica
  • 50 DB – glasan razgovor – Izvesna neprijatnost
  • 60 DB – automobil (70 km/h) – Neprijatnost
  • 70 DB – kamion (70 km/h) – Ozbiljna neprijatnost
  • 80 DB – industrijska hala – Izvesna neprijatnost po sluh
  • 90 DB – mlazni avion – Opasnost po sluh
  • 100 DB – koncert rok muzike 100 – Ozbiljna opasnost po sluh
  • 110 DB – vazdušna sirena – Oštećenje sluha
  • 120 DB – mlazni avion (blizu) – Oštećenje sluha i bol
  • 130 DB – lansiranje rakete – Ozbiljno oštećenje sluha

Kada buka dopire iz lokala koji se nalazi u objektu gde žive i stanari, prema Pravilniku o dozvoljenom nivou buke u životnoj sredini, dozvoljeni je nivo 30 decibela danju, odnosno 35 noću. Ukoliko se izvor buke nalazi izvan zgrade, dozvoljeni nivo je za nijansu viši, i iznosi 35 decibela danju, odnosno 40 u toku noći.

Koje je dozvoljeno radno vreme kafića?

Kada je reč o problemima koje stvaraju kafići u stambenim objektima, nije samo glasna muzika i visina buke problem. Veću neprijatnost po stanare predstavlja činjenica da provod na ovim mestima često traje do sitnih sati.

Posebno su stanari Cetinjske, Skadarske i Zetske ulice imali problem sa ugostiteljskim objektima, pa su svoje nezadovoljstvo u nekoliko navrata izrazili i protestima sa jastucima u rukama.

Posle dugogodišnje nesanice stanara, donešena je odluka prema kojoj muzika iz ovih objekata može da se čuje do 23h ranim danima, a vikendom do ponoći. Da li se zakon krši proveravaju inspektori i komunalna policija, a za po potrebi mogu da angažuju i policiju. Onima koji ne poštuju ova pravila prete kazne.

Kako još zakoni utiču na kafiće?

Zakoni koji reglišu rad kafića ne odnose se samo na radno vreme i regulisanje glasne muzike. U skladu sa “Odlukom o postavljanju bašte ugostiteljskog objekta na teritoriji grada Beograda” reguliše se i estetska strana ugostiteljskih objekata, tačnije onih koji imaju bašte.

Iscrtavanjem objekata određeno je dokle bašta sme da se prostire. Pored stolova i stolica, u okviru gabarita ulaze i suncobrani i tende koji takođe moraju da prate tu liniju. Za tende i suncobrane takođe važe određena pravila, pa oni moraju biti jednobojni, bez šarenih printova i reklama.

Ukoliko posedujete objekte u stambenim zgradama, veoma je bitno da poštujete njihove stanare i kući red. Budite korektni, i sigurno će i oni biti vaše redovne mušterije.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *