Pikanterije sa juga i mozaik sa severa

 

Da se ona rečenica “što južnije to tužnije” ne može doslovce primenjivati, najbolje svedoče hedonističke pobude, koje se idući ka jugu i te kako nastanjuju u čežnjiva srca ljudi. I dok možda deo prethodne rečenice i može da se primeni na novčanike južnjaka, sigurno se ne može reći da su im duše siromašne. Tome u prilog svedoči punoća ukusa u hrani koja se poslužuje širom juga Srbije. Bez namere da se obezvredi kuhinja sa Severa, donosimo uporednu analizu kafanskih običaja, kuhinje i muzike u restoranima i kafanama dve geografske strane Srbije. Kako se i zašto iskristalisalo pravilo da je provod na jugu uvek u srdačnijem ambijentu, govorimo u narednim redovima.

 

Pikantna jela za raskalašne noći

 

Kada se kaže da jedna kocka sira može da popije litar vina ili pola litra rakije, apsolutno se misli na to da je sir začinjen do granice neumerenosti. Sir sa sremušem, paprikom ili suvim začinima poznat je u jugoistočnim krajevima kao odličan za meze. Praksa da se za sto ne seda bez salate, sireva i mezetluka za uz rakiju, na jugu je, čini se dosta učestalija. Idući i dalje van granica Srbije, ta praksa je sve više naglašena. Kod susednih Makedonaca, čiji se dertovi, sevdasi i meraci mere količinom gostoljublja, ne može se zamisliti piće bez mezetluka. Na severu će vas ponekad ponuditi pićem koje ne zahteva pratnju u makar nekoj hrani, dok je na jugu to gotovo imperativ.

S druge strane, začinjena jela, pikantne čorbe, proizvodi od mesa, leskovačka mućkalica, leskovački voz, niški roštilj, vranjanske pite i pirotske peglane kobasice – pravljene su da se boemske noći podnesu lakše.

Podrazumeva se da beogradske kafane i vojvođanski salaši takođe imaju sličan pristup, ali se južnjačka neumerenost u hedonizmu iz nekog razloga postavila kao paradigma. Nije isključeno da je prestonička galantnost u restoranima izgrađena kao imidž zbog stalnih zvaničnih poseta ovom gradu. Ipak, sedam osminski taktovi, ciganska muzika i akustične večeri u kafanama koje i dalje imaju starog duha, osetniji su na jugu.

 

Zvanične posete i visoki stil.

 

 Da i državnici, političari, javne ličnosti umeju da se opuste svedoče pojedine kafane u Beogradu u koje često odlaze oni koji u srpsku prestonicu dođu zvanično. Još jedan element tu igra presudnu ulogu. Topla balkanska duša vezuje se i za Grčku, ali i orjentalno nasleđe, što je na jugu naglašenije. Upliv zapadne kuhinje je na severu vidljiviji, pa je i kafanski način poslovanja sa početka prošlog veka sve više zamenjen kafanama novog tipa i provodom prilagođenom duhu današnjeg vremena. Beogradski splavovi poznat sub rend glavnog grada, dok su kafane sređene u retro stilu samo fizički slične onim nekadašnjim. Jug Srbije još uvek odiše kafanskim vrednostima koje podsećaju na nekadašnje mehane. Ključna razlika između restorana i kafana postaje sve naglašenija.
Ruku na srce, i u Beogradu, ali i u gradovima na severu se može dobro pojesti i popiti, a pregled beogradskih kafana možete prelistati na sajtu http://www.beogradnocu.com/.  Na vama je da probate i uporedite.

 

 

 

Kafana za dobro jutro

 

Kvalitet kafane ne mora se meriti samo noćnim provodom. Noćne ptice, ponekad, kada zarudi zora, vole da svoje mamurne dane preseku uz čorbu i osveženje. Kafane koje rade od jutra, među pravim boemima često su više cenjene nego one koje rade samo noću. Ili su makar jednako poštovane. Zbog toga ugostitelji vode računa da udovolje i onima koji ostaju do kasno, ali i onima koji vole da podrane. Pa se tako prisećamo i onih koji su i jedni i drugi. Što ono nekad reče Josif Tatić – “Toliko kasno ležem i toliko rano ustajem da se plašim da ću jednoga dana sresti samog sebe na hodniku.”

 

 

 

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *