,,Sa sve većom popularnošću e-učenja, palo mi je na pamet da bi ono ‘’e’’ trebalo da znači više od ,,elektronsko’’. Ako ćemo ga zvati e-učenje, zar ne bi trebalo da bude efektivno (effective), efikasno (efficient) i angažujuće (engaging)?’’
― M David Merrill, (First Principles of Instruction)
Potrebni su vam privatni časovi engleskog jezika, ali ne možete da uskladite svoje obaveze sa terminima koji se nude na nekom kursu… Ovo je najčešći problem sa kojim se susrećemo. Pravo rešenje za vas bili bi časovi engleskog na daljinu.
Svojim tempom i prema sopstvenim potrebama
Kojim god poslom da se bavite i koliko god godina da imate, znanje engleskog jezika je u današnje vreme nešto što se podrazumeva.
Bilo da vam posao zahteva dobro poznavanje engleskog jezika ili jednostavno, zbog sebe lično želite da unapredite svoje znanje, da ,,osvežite“ znanje engleskog jezika stečeno u školi, ili zato što ne želite da vas nepoznavanje engleskog jezika spreči da na putovanju ćaskate sa ljudima na ulici ili u kafiću, gotovo svakodnevno poželite da pohađate neki kurs jezika.
Međutim, tada nailazite na probleme koji predstavljaju ozbiljnu prepreku. Časovi se održavaju u vreme koje vama ne odgovara, ili kurs traje predugo, časovi su 2 puta nedeljno, a vama je potrebno da to bude češće, intenzivnije.
Još jedan problem mogao bi biti taj što ste vrlo često odsutni iz mesta stanovanja i niste u mogućnosti da fizički prisustvujete časovima. To dovodi do ozbiljnih frustracija, jer tada, ukoliko se ipak upišete, često propuštate časove, a tako i gradivo, i na kraju odustajete.
Međutim, ukoliko biste se odlučili za časove engleskog jezika na daljinu, to bi eliminisalo sve prepreke, pre svega organizacione. Osim toga, mogli biste u dogovoru sa predavačem da imate nastavu koja je u potpunosti fokusirana na vaše potrebe, naročito ukoliko postoji rok do kojeg bi trebalo da dostignete određeni nivo znanja.
Izbor pravog kursa
U današnje vreme, polaznici koji se prijavljuju na kurs već unapred znaju šta im je potrebno, to jest, koji cilj treba ili žele da postignu. Najčešće je to sticanje određenog nivoa znanja zbog potreba posla koji obavljaju ili zbog budućeg zaposlenja.
Zatim su tu kursevi pripreme za polaganje međunarodnih ispita, ali i pripreme za prijemne ispite za različite fakultete i za takmičenja. Ima i onih koji jednostavno žele da unaprede svoje znanje, kao i učenika osnovnih i srednjih škola kojima su potrebni dopunski časovi van škole. Takođe, postoje i oni polaznici čije je znanje engleskog jezika na visokom nivou, ali zbog potrebe posla moraju da savladaju terminologiju i komunikaciju u datoj stručnoj oblasti.
Koji god da je cilj i razlog koji polaznik ima, prvo što treba uraditi je utvrditi stvarni nivo znanja, odnosno polaznu tačku.
Vrlo često se dešava da predavaču malo znači činjenica koliko dugo već učite engleski jezik. U današnje vreme, gotovo da ne postoje ,,nulti početnici“, tj. oni koji uopšte ne znaju engleski jezik.
Čak i oni koji ga nikada nisu učili u školi danas su svakodnevno izloženi engleskom jeziku putem medija, interneta, mobilnih telefona. Tako da, kad je reč o početnicima, najčešće govorimo o takozvanim ,,lažnim početnicima“ (false beginners).
Što se tiče onih koji su engleski učili ili i dalje uče, značajan faktor u nivou znanja koje poseduju je to koliko su toga usvojili ili koliko ga često koriste u svakodnevnom životu. Jer veoma često budemo nesvesni koliko toga se usput izgubilo pošto nam ostane ono pasivno znanje, koje se najčešće ogleda u razumevanju govora, bilo uživo ili u filmovima, pesmama itd.
Najbolji, i najpouzdaniji način utvrđivanja trenutnog nivoa znanja je takozvani Placement test. On može biti u štampanom obliku ili onlajn. Bez obzira na varijantu, svi testovi ove vrste sadrže određeni broj pitanja koja kreću od lakših ka težim i većina njih ima određeno vreme za koje treba uraditi test. Na osnovu rezultata odrađenog testa, prema skali, određuje se nivo znanja kandidata.
Ukoliko nije reč o onlajn testu, postoji i dodatni, usmeni deo, gde predavač, prateći uputstva, razgovara sa kandidatom i ocenjuje njegovo znanje.
Kako funkcioniše učenje engleskog jezika na daljinu?
Suština kurseva na daljinu i osnovna razlika u odnosu na klasičan kurs jezika je ta što se nastava u potpunosti odvija putem Interneta. Tehnički posmatrano, jedino što je potrebno da poseduju i polaznik i predavač je računar i pristup internetu. A s obzirom na to da gotovo svi danas poseduju ,,pametne telefone“ možete biti bilo gde i istovremeno pohađati kurs jezika.
Ovde će biti govora o vrlo pristupačnom i nimalo zahtevnom obliku nastave. Postoje, naravno, i naprednije varijante učenja na daljinu (Moodle platforma, Google Docs, Wikispaces, Conference Call itd.) koje se uglavnom koriste za e-studije, tj. za pohađanje fakulteta na daljinu.
S obzirom na to da one zahtevaju naprednija informatička znanja, koja mogu predstavljati prepreku polaznicima, govorićemo samo o onim široko rasprostranjenim i lako dostupnim načinima komunikacije putem interneta. Pre svega, tu se misli na e-mail, blog, društvene mreže (pre svega Facebook i Twitter), Skype, YouTube i sl.
E-mail je idealan za razmenu materijala između polaznika i predavača. Na ovaj način mogu se slati eseji, pisma, testovi, kao i PowerPoint prezentacije na određenu temu.
Društvene mreže poput Facebook-a i Twitter-a predstavljaju najjednostavniji način razmene informacija. Predavač najčešće u svrhu podučavanja ima otvoren poseban nalog na kojem razmenjuje informacije sa svojim polaznicima, ili pak objavljuje korisne linkove, slike, dokumenta, mape uma kao deo pomoći ili zadatak svojim polaznicima. Ne mora nastava obavezno da bude individualna. Društvene mreže su vrlo pogodan način za zajedničke aktivnosti više polaznika. Mogućnost pravljenja grupa na ovoj mreži može biti korisno za podučavanje i razmenu materijala sa određenom grupom polaznika sa istim potrebama. Takođe je tu i mogućnost group chat-a gde polaznici i predavač mogu da komuniciraju.
Edukativni portali poput Samoobrazovanje.rs, nude toliko korisnih članaka, da prosto imate dilemu šta je najbolje. Preporučujemo Udemy ili Duolingo.
Blog je takođe mesto koje je vrlo korisno za učenje na daljinu. Tu predavač može da objavi sve ono što je polaznicima potrebno za rad, a uz to je posebno pogodan jer je materijal dobro organizovan. Ne morate da tragate za onim što vam je potrebno tako što ćete prelistavati sve što je objavljeno, već direktno izaberete kategoriju i informacije su na klik od vas. Pogledajte članak na sajtu prevodilačka agencija Libra kako se vodi specijalizovani blog, i koji su principi kad je u pitanju profesionalno kreiranje sadržaja za web sajtove.
Skype predstavlja idealan izbor za deo kursa koji podrazumeva usmenu komunikaciju, dok je YouTube neiscrpan izvor tutorijala i video snimaka koji mogu biti primer kako izgleda usmeni deo nekog međunarodnog ispita ili pak tu možete naći dobre priče ili kratke filmove koji mogu predstavljati osnov za razgovor ili temu za pisanje.
Ono što svakako treba pomenuti kao dobar materijal, ali i oblik učenja su mape uma. One predstavljaju dobar način da predavač na zanimljiv i koncizan način predstavi određeni nastavni materijal, bilo da je reč o nekoj gramatičkoj kategoriji ili o vokabularu. Isto tako, i polaznici mogu dobiti zadatak da izrade mapu uma bilo tokom usvajanja novog gradiva, bilo kao sistematizaciju naučenog.
Kurs po vašoj meri
U zavisnosti od toga za koji ste se kurs opredelili, on će imati različite sadržaje i različit tempo i način rada.
Pripreme za polaganje međunarodnih ispita (ESOL exams), na primer, podrazumevaju veoma zahtevan i obiman način rada. One od polaznika zahtevaju veoma ozbiljno i svakodnevno angažovanje, a od predavača izuzetno dobru pripremu. Ovi ispiti su vrlo specifični i podrazumevaju zadatke određenog formata, utvrđene gramatičke kategorije za dati nivo, kao i ozbiljne pripreme u veštini pisanja.
Naročito ako je reč o B i C nivoima. S obzirom na to da je reč o individualnom poduhvatu, učenje engleskog jezika na daljinu je idealan izbor za ovakvu vrstu pripreme.
Predavač polazniku obezbeđuje neophodan nastavni materijal, a u zavisnosti od teškoća koje mogu da nastupe tokom priprema, polaznik dobija i dodatni materijal kako bi se otklonili problemi. Takođe, Skype je ovde idealno rešenje za uvežbavanje usmenog dela ispita.
Prijemni ispiti, po mišljenju onih koji su ih polagali, ali i po mišljenju psihologa, predstavlja jedan od najstresnijih trenutaka u našem školovanju. Zbog toga je veoma važno steći samopouzdanje u svoje znanje.
Ono što predstavlja opasnost na samom početku je ubeđenje učenika da je nivo njihovog znanja mnogo viši nego što je potrebno za uspešno polaganje prijemnog ispita, naročito na Filološkom fakultetu. Čak i da učenik ima odličnu ocenu i da je najbolji u odeljenju i u školi kad je engleski jezik u pitanju, to vrlo često nije dovoljno. Iako se ispit u najvećem delu sastoji od izbora jednog od ponuđenih odgovora, potrebno je puno znanja da se odbace pogrešni, a izaberu pravi odgovori. Učenje na daljinu je za ovakvu vrstu pripreme, savršeni način jer u komunikaciji sa predavačem u najkraćem roku dobijate odgovore na sva vaša pitanja i rešavate sve nedoumice. Na sličan način možete se pripremiti i za takmičenja u znanju stranih jezika.
Ukoliko ste učenik osnovne ili srednje škole i imate poteškoće u savladavanju gradiva, kao oblik dopunske nastave možete izabrati učenje engleskog jezika na daljinu. Ne morate, dakle, da izlazite iz kuće i odlazite na drugi kraj grada kako biste otišli na privatan čas. Nastavnik vam ovako može pružiti sva objašnjenja, dobićete dodatni materijal za vežbanje i razne vrste testova kako biste proverili naučeno. Isto tako, ovaj način učenja možete izabrati kao dodatnu nastavu, ukoliko imate utisak da vam ono što radite na časovima u školi nije dovoljno i želite da proširite svoja znanja.
Kursevi opšteg znanja engleskog jezika (General English) su oni koje polaznici najčešće pohađaju. Oni podrazumevanju savladavanje određenog nivoa znanja jezika koji se koristi u svakodnevnoj komunikaciji (bilo usmenoj ili pisanoj) bilo da je za potrebe posla ili lične potrebe. U zavisnosti od nivoa, kursevi traju duže ili kraće i podrazumevaju različite oblike rada.
ESP (English for Special Purposes) kursevi predstavljaju vrlo specifičan oblik učenja. Kada savladate neke osnove engleskog jezika, vrlo često imate potrebu da, zbog prirode svog zanimanja, ovladate i određenim pojmovima koji su specifični za posao kojim se bavite. Ova vrsta kursa podrazumeva temeljnu pripremu predavača u smislu upućivanja u određenu stručnu oblast. Tu govorimo, na primer, o medicini, turizmu, vazduhoplovstvu, informacionim tehnologijama, pravu, ekonomiji i sl.
Potrebe i mogućnosti
Zajednički evropski okvir za žive jezike (Common European Framework of Reference for Languages – CEFR) je opšteprihvaćeni dokument koji je usvojio Savet Evrope za utvrđivanje nivoa znanja jezika. Ovaj okvir sastoji se od vertikalne i horizontalne podele. Vertikalno, on određuje nivo znanja jezika – A, B i C, gde postoji potpodela na A1, A2, B1, B2 i C1, C2, od najnižeg do najvišeg nivoa znanja, tj od početnika do nivoa izvornog govornika. Horizontalna podela ista je za sve nivoe u tom smislu da se za svaki nivo ocenjuje znanje iz 4 jezičke veštine – čitanje (razmevanje pročitanog teksta kao i gramatika i vokabular), slušanje (razumevanje na sluh), govor i pisanje(pisanje eseja, pisama itd.) (Reading (and Use of English), Listening, Speaking, Writing). Za svaki od nivoa postoje određeni zahtevi, tj znanja koja treba usvojiti kao i nivo koji treba dostići.
Danas možete čuti puno ljudi kako koriste termine npr. B1, B2 bilo da govore o tome koji kurs žele ili kada govore o svom nivou znanja engleskog jezika, a da pritom uopšte nisu svesni koliko to uopšte prilično visoki i zahtevni nivoi znanja i koliko mnogo faktora oni zapravo podrazumevaju.
Najčešći problem sa kojim se suočavaju predavači i vlasnici škola koje se bave organizovanjem kurseva engleskog jezika je taj da polaznici dođu sa zahtevom da pohađaju ,,kurs konverzacije“ i da se radi što manje (ili nimalo) gramatike. U takvim situacijama, ja lično, volim da dam primer iz našeg maternjeg jezika: Zamislite na srpskom jeziku rečenicu ,,Ja hteti voda“. Sve vam je jasno. Taj neko je žedan i želi čašu vode. Poruka je preneta i nema nedoumica. Ali… Da biste preko ,,Ja želim čašu vode“, ,,Mogu li dobiti čašu vode?“ i sl. došli do ,,Da li biste bili ljubazni da mi donesete čašu vode?“ treba da učite gramatiku. Sigurna sam da niko ne želi da ostavi utisak nepristojnosti i neznanja u razgovoru sa ljudima, naročito ako je reč o poslovnom razgovoru ili, pak, romantičnom sastanku.
Slična situacija je i sa pisanjem. Danas svaki računar u programu Word ima Grammar and Spelling Check. Kadgod pogrešno otkucate reč ili je rečenica gramatički netačna, program vam ponudi da je promenite.
Međutim, vrlo često vam ponudi i mogućnost ,,Consider rephrasing“… Nekada vam nudi da promenite u opciju koja vama ne odgovara jer nekad ne prihvata neke naprednije gramatičke konstrukcije. Drugo, i ništa manje važno, je to što u engleskom jeziku postoje vrlo precizni zahtevi šta svaka vrsta eseja ili pisma treba da sadrži i kakav izgled, čak, treba da ima. Ne želite da vaše poslovno pismo (na primer, prijava za posao) ima izgled i sadržaj pisma ili mejla kakav biste poslali svom bliskom prijatelju.
Zbog toga je veoma važno dozovliti onima koji se ovim poslom bave da za vas izaberu najbolji način kako da dođete do željenog cilja. I uspeh je zagarantovan!
Dragana Žigić
6 pravila kako da lako progovorite engleski jezik
1. Ne učite previše gramatike
Ovo pravilo možda zvuči čudno nekome ko uči engleski jezik, ali jedno je od najvažnijih. Ako želite položiti ispit, učite gramatiku. Međutim, ako želite tečno pričati engleski, trebali biste pokušati učiti engleski bez previše opterećivanja s gramatikom.
Opširno učenje gramatike će vas usporiti i zbuniti. Razmišljaćete o gramatičkim pravilima dok sastavljate rečenice, umesto da ih izgovarate prirodno poput izvornog govornika. Imajte na umu da samo mali dio izvornih govornika engleskog jezika zna više od 20% gramatičkih pravila. Mnogi ljudi koji engleski uče kao strani jezik znaju više o gramatici nego izvorni govornici.
Razmislite: Da je li važnije izrecitiratovati neku gramatičku definiciju ili pričati tečno.
Image result for strani jezici
2. Učite fraze
Mnogi učenici i studenti uče vokabular i pokušavaju spojiti reči kako bi sastavili rečenice. Neverovatno je ponekad koliko reči možete znati a da ne uspete složiti dobru rečenicu. Razlog tome je neučenje fraza. Kad deca uče jezik, istovremeno uče i reči i fraze. I vi biste, dakle, istovremeno uz nove reči trebali učiti i fraze.
Ako znate 1000 reči, postoji mogućnost da ne možete sastaviti niti jednu tačnu rečenicu. Ali ako znate samo jednu frazu, možete sastaviti stotinu tačnih rečenica. Ako znate 100 fraza, iznenadićete se koliko ispravnih rečenica znate sastaviti. I, konačno, kad biste znali 1000 fraza, pričali biste odličan engleski. Dakle, nemojte provesti sate i sate samo u učenju reči. Iskoristite to vreme za učenje fraza i bit ćete bliži tečnom pričanju engleskog jezika.
3. Nemojte prevoditi
Kada sastavljate rečenicu na engleskom jeziku nemojte prevoditi direktno s vašeg materinjeg jezika. Poredak reči potpuno je različit , a pritom ćete pričati sporo i netačno. Umesto toga naučite fraze tako da ne morate razmišljati o rečima koje izgovarate. Dodatni problem kod prevođenja je taj što automatski pokušavate uklopiti gramatička pravila koja ste naučili. Prevođenje i paralelno razmišljanje o gramatici je nešto što trebate izbeći.
Ostala pravila ovde:
http://www.srbijaspace.rs/blog/6-pravila-kako-da-lako-progovorite-engleski-jezik-1021.html