Asertivne veštine kao oruđe komunikacije modernog doba

Svakodnevno se susrećemo sa terminom komuniikacija. Uz to često idu i pojmovi timske veštine, socijalna inteligencija i slično. Sigurno ste već čuli za opštu podelu komunikacije na verbalnu i neverbalnu.

Već je opšte poznato da je nemoguće ne komunicirati.

Upravo zato, kojim god poslom da se bavimo i koliko god godina da imamo potrebno je da se bavimo sopstvenim veštinama komunikacije. Jedna od veština komunikacije, možda i najšira, je asertivnost (asertivna komunikacija). Asertivno ponašanje podrazumeva je komunikacija iz pozicije poštovanje i sebe i drugog bića. Reči su anglosaksonskog porekla (eng. assertive i assertive behaviour) u značenjima pouzdanog, odgovornog i samopotvrdnog ponašanja ličnosti kada su ugrožena njena legalna prava. Ali da se na kratko vratimo na širi pojam-komunikaciju. Postoje 4 tipa komunikacije:

  1. Agresivni (komunikacija uz optuživanje, naređivanje, agresivnu gestikulaciju, prekidanje sagovornika i ne priznavanje grešaka)
  2. Pasivni (komunikacija uz izbegavanje konflikata po svaku cenu i zadovoljenje drugog, bez poštovanja sosptvenih želja i potreba, brzo priznavanje grešaka i povlačenje)
  3. Pasivno-agresivni (komunikacija uz sarkazam, optuživanje drugih, bez pokazivanja pravih osećanja, uz sindom žrtvenog jarca)
  4. Asertivni (zauzimam se za sebe, poštujem tebe!)

Dakle, kako bismo mogli da kažemo za sebe da koristimo 4.tip komunikacije, to jest da smo asertivni neophodno je da i sebe i drugu osobu tretiramo sa poštovanjem. Zvuči jednostavno? Možda, ali nemoj te se zavarati melodičnošću reči. Nije nimalo jednostavno. Ali vredi potruditi se.

Kad smo razjasnili šta asertvnost jeste, da vidmo šta nije. Na putu do razvoja asertvnih veština ne smemo upasti u klopku.

Asertivnost nije:

  1. Kreiranje uspeha po svaku cenu (asertivna komunikacija ne garantuje nam uspeh i ne smemo postupati iz pozicije postavljanja zahteva već želja, asertivnost je stvar kooperacije)
  2. Otvorenost po svaku cenu (asertivnost ne podrazumeva da po svaku cenu izražavamo sve što mislimo, važna je uvremenjenost i intenzitet asertvnog odgovora, kako bi Tostoj rekao Prestani govoriti onoga trenutka kad primetiš da se sam uzrujavaš ili da to čini onaj kome govoriš)
  3. Istrajnost po svaku cenu (moramo biti spremni da uz odgovarajuće argumente promenimo stavove, želje. Sa tim se složio i sam Čerčil-Fanatik je onaj ko ne može promeniti svoje mišljenje i ne želi promeniti temu...)

Kako bismo ispunili prvi deo pravila asertivnosti-zauzimam se za sebe-moramo znati asertivna prava. Ona su: pravo na samoodgovornost, pravo da se ne dopadam nekome, pravo na nepravdanje, na granice, promenu mišljenja, na grešku, na neznanje i saznavanje, na ne razumem i nije mi jasno, na sopstvenu logiku i pravo na autonomiju.

Drugo deo asertivnosti odnosi se na-poštujem tebe. Kako bismo poštovali druge potrebno je da znamo asertivne dozvole.

Zapravo asertivna prava isto su što i asertivne dozvole samo što se odnose na naš odnos prema drugoj osobi.

Najteže je biti asertivan u situacijama kad nas neko evidentno ne poštuje ili pokušava da se bavi manipulacijom. Tad nam mogu pomoći sledeće asertivne tehnike:

  1. Pokvarena ploča (sagovorniku stavljamo do znanja da smo je razumeli i ponavljamo svoju jasnu poruku)
  2. Održavanje fokusa (vraćamo sagovornika koji je skrenuo sa teme na ispravan prava, idealno je izazvati flow)
  3. Time out (ignorišemo sadržaj ljutnje dok se osoba ne smiri)
  4. Odlaganje reakcije (odlažemo sopstvenu reakciju dok o svemu ne razmislimo još jednom)
  5. Delimično slaganje ili zamagljivanje (prihvatamo deo manipulativne kritike ali procenu naše ličnosti osporavamo)
  6. Tehnika vraćanja lopte (koristimo svoje pravo da ne razumemo šta je osoba htela da kaže i da dođemo do pojašnjenja)

U situacijama kad treba da primimo kritiku ili je damo posebno je izazovno biti asertivan.

Ne govorim o pozitivnim kritikama (pohvalama) nego o o negativnim kritikama. Kad kritikujemo drugu osobu važno je da je i tad poštujemo. To je moguće uz sledeće asertivne principe:

  1. Ponašanje a ne bića (treba kritikovati ponašanje a ne osobu)
  2. Subjektivnost (kritiku formulisati kao sopstveni doživljaj, kako ponašanje osobe utiče na nas)
  3. Minimalno dovoljan intenzitet (neophodno je proceniti koji je dovoljan intenzitet za drugu osobu)
  4. Predlog (kritika nema mnogo smisla ako ne damo predlog kako ispraviti grešku)
  5. Povratna informacija (ako pitamo sagovornika šta misli o onome što smo rekli pokazujemo da se njeno mišljenje ceni)
  6. Hladno-toplo poruka (izražavanje iskrenog čuđenja zbog nedoličnog ponašanja osobe s obzirom da se inače adekvatno ponaša u sličnim situacijama)
  7. Sendvič poruka (prvo isticanje onoga što je sagovornik dobro uradio pa tek onda prelaženje na negativnu kritiku)
  8. Poziv na samokritiku i samokorekciju (pitati sagovornika šta misli da je pogrešio i kako je trebalo da postupi umesto toga).

Osim situacija ukraćivanja poštovanja i kritikovanja od strane drugih šta nas još ometa u tome da budemo asertivni?

U pitanju je kvarni trio-uloga spasioca, uloga progonioca  uloga žrtve. Ulogu spasioca preuzimamo kad za druge ljude obavljamo neke stvari koje ne želimo, recimo čuvamo decu bračnom paru koji svakog vikenda ide u noćne izlaske do zore. Ulogu žrtve igramo kad otpisujemo sopstvene sposobnosti i dozvoljavamo drugima da rukovode našim životom. Kad je u pitanju uloga progonioca ona podrazumeva stalno okrivljivanje druge osobe, napad na biće umesto na ponašanje, odbacivanje našeg okruženja.

Pored toga, u misiji postizanja asertivnog ponašanja koče nas i iracionalna uverenja. Neka od tih uverenja su:

  1. Razmišljanje crno-belo (ili je ovako ili onako, nema sredine)
  2. Mentalni filter (obraćanje pažnje samo na negativno)
  3. Personalizacija (postavljanje sebe u centar dešavanja)
  4. Skok na zaključak
  5. Preterana generalizacija
  6. Proricanje sudbine (uverenje da će određeno ponašanje imati jasne posledice)
  7. Etiketiranje (stavljanje opštih uvredljivih oznaka na sebe i druge)
  8. Čitanje misli (uverenje da znamo kako se neko oseća)
  9. Definicione izjave (definisanje opštih pojava na osnovu sopstvenih uverenja-srećan je samo onaj koji ima posao)

Asertivnost može da se posmatra kao zlatna sredina između pasivnosti i agresivnosti.

Često čujemo da je neophodno biti agresivan i ne dati na sebe da bi uspeo u nečemu, a da pasivnu osobu koja se pokorava niko ne poštuje. Setite se da je istina uvek negde između.

Zauzimajte se za sebe, ali na tom putu obratite pažnju da ne gazite druge!

Od komunikacije se ne može i ne treba pobeći. Dok god je nas biće i nje. Pa i posle našeg vremena. Umesto žaljenja nad složenošću komunikacije ovladajte njom! Teško je i biće teško. Koliko god da nam dobro ide grešićemo. Na početku će biti aktuelan princip krize-korak napred, dva koraka nazad. Samo budite uporni. Naravno nemoguće je biti asertivan ako se ne obrati pažnja na ono što govori ili pokazuje sagovornik. Istraživanja su pokazala da obrađujemo samo stotinak reči sagovornika u minuti a razmišljamo sa preko 1000 reči za isto vreme.

I uvek imajte na umu reči Paula Koelja-Nije zlo ono što ulazi u čovekova usta, nego je zlo ono što iz njih izlazi. Širimo dobro.

Piše: MA Liza Pisčević

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *